Kada je prvi put postala dio naše porodice, Čaki se zapravo nije zvala Čaki. Njeno ime bilo je Maki.
Nije postojao nikakav veliki plan da joj jednog dana promijenimo ime. Nismo sjeli i razmišljali kako bi se mogla drugačije zvati niti smo tražili ime koje joj bolje pristaje.
Sve se dogodilo spontano, kroz svakodnevni život s njom.
Danas nam je gotovo neobično pomisliti da smo je nekada zvali drugačije.
Prvo je bila jednostavno Maki
Maki je bilo ime na koje smo navikli od samog početka.
Tako smo je zvali kada bismo joj davali hranu, kada bismo je tražili po kući ili dozivali da vidimo gdje se sakrila. Ime nam tada nije bilo ništa neobično – bila je Maki i vjerovatno bismo je tako nastavili zvati da se nije dogodila jedna sasvim obična stvar.
Počeli smo joj tepati.
Kao što se ljudima s vremenom spontano pojave nadimci, isto se dogodilo i njoj.
„Čaki, Čaki, Čaki…“
U nekom trenutku počeli smo je od milja zvati Čaki.
Nema neke velike priče iza toga. Jednostavno nam je bilo simpatično.
„Čaki.“
Pa opet:
„Čaki, Čaki…“
Što smo je više tako dozivali, ime smo češće koristili. Maki je polako ostajalo po strani, a Čaki je postajalo ime koje smo izgovarali bez razmišljanja.
Niko nije donio zvaničnu odluku da od tog dana Maki više nije Maki.
Jednostavno se dogodilo.
Nadimak je na kraju postao pravo ime
Tek nakon nekog vremena shvatili smo da je praktično više i ne zovemo Maki.
Kada pričamo o njoj – kažemo Čaki.
Kada je dozivamo – Čaki.
Kada napravi neku glupost – opet Čaki.
Nadimak koji je nastao iz običnog tepanja potpuno je zamijenio njeno prvobitno ime.
I nekako joj je pristajao.
Zbog toga nismo ni pokušavali vratiti staro ime. Maki je ostalo dio njene priče, ali za nas je ona postala Čaki.
Da li mačka uopšte zna da ste joj promijenili ime?
Nama je zanimljivo što iza promjene nije stajalo nikakvo posebno privikavanje.
Nismo jednog dana prestali govoriti Maki i počeli insistirati na novom imenu. Jedno se jednostavno postepeno pretvorilo u drugo.
Mačke mogu naučiti povezivati određene zvukove i riječi s pažnjom, hranom, igrom i drugim stvarima koje im se svakodnevno događaju. Zato nam je sasvim logično da je i Čaki kroz stalno ponavljanje počela povezivati novo ime s nama i našim dozivanjem.
A s obzirom na to koliko smo puta znali ponoviti „Čaki, Čaki, Čaki“, prilika za učenje definitivno joj nije nedostajalo.
Danas teško možemo zamisliti da se zove drugačije
Maki nam danas zvuči kao ime iz nekog ranijeg perioda njenog života.
Čaki je ime uz koje vežemo sve ono što je danas – njeno hodanje po kući, penjanje na krov, čekanje pored frižidera, pijenje vode s česme, spavanje pored nas i sve ostale male navike zbog kojih smo na kraju napravili i ovaj blog.
Možda upravo zato nikada nismo imali osjećaj da smo joj ime stvarno „promijenili“.
Više imamo osjećaj da je novo ime samo nastalo.
Od Maki do Čaki
I tako iza imena Čaki nema spektakularne priče.
Nema posebnog značenja, dugog biranja niti trenutka u kojem smo odlučili da je vrijeme za promjenu.
Bila je Maki.
Počeli smo je iz milja zvati Čaki.
Govorili smo to sve češće.
I jednog dana shvatili da Maki više gotovo niko ne govori.
Ostala je Čaki.
Ponekad najdraže stvari u životu upravo tako i nastanu – bez plana.
A sada njeno ime nosi i ovaj blog.
Čaki.online.
