Nismo planirali da ćemo jednog dana imati blog posvećen mački. Zapravo, kada je Čaki prvi put stigla kod nas, nismo mogli ni pretpostaviti koliko će brzo postati važan dio naše svakodnevice.
Bila je sasvim mala maca kada smo je dobili na poklon od komšije. Imao je mnogo mačaka i pokušavao im je pronaći nove domove, a jedna od njih na kraju je završila kod nas.
Tako je počela priča o Čakiju.
Od male mace do člana porodice
Kada mačka prvi put dođe u kuću, potrebno je vrijeme da upozna novi prostor i ljude. Kod Čakija smo, međutim, vrlo brzo počeli primjećivati koliko je radoznala.
Posmatrala je šta se dešava oko nje, istraživala kuću i polako stvarala svoje navike.
Jedna stvar posebno nas je iznenadila.
Dok je još bila mala, Čaki je sama počela odlaziti u WC. Nismo je tome posebno učili niti smo prolazili kroz neko ozbiljno privikavanje. Kasnije smo joj dodali pijesak za mačke kako bi imala svoje mjesto.
Upravo tada smo prvi put pomislili da imamo prilično pametnu macu.
Radoznalost je brzo odvela u dvorište
Kako je rasla, unutrašnjost kuće očigledno više nije bila dovoljna za sve ono što je Čaki željela istražiti.
Počela je sve češće izlaziti u dvorište, gdje je pronašla i društvo.
Posebno voli druge mačke iz komšiluka. S njima trči, igra se i istražuje okolinu, a jedna stvar joj je naročito zanimljiva – penjanje po drveću.
Tu nastaje i jedan mali problem.
Čaki se s drveta pored kuće zna popeti na krov. Popeti se očigledno nije teško. Sići je već druga priča.
Kada završi na krovu, još uvijek ne zna sama pronaći put nazad, pa njena avantura obično završava tako što neko od nas mora krenuti u akciju spašavanja.
I to nam se ne događa rijetko – gotovo svakodnevno je skidamo s krova.
Naučila je i kako da nam kaže: „Pustite me unutra“
Iako voli istraživati vani, Čaki najveći dio vremena ipak provodi s nama u kući.
Kada poželi ući, često se sama vrati kroz prozor. Ako je prozor zatvoren, pronašla je drugo rješenje.
Stane ispred njega i mjauče dok neko ne dođe i ne otvori joj.
Naučila je, izgleda, kako funkcioniramo jednako dobro kao što smo mi naučili njene navike.
Čaki prepoznaje i naš glas. Ako nije daleko, često je dovoljno da je pozovemo i ubrzo se pojavi.
Mazna, društvena, ali i nestašna
Čaki je sivo-bijela maca s upečatljivim ružičastim nosićem, ali njen karakter mnogo je zanimljiviji od samog izgleda.
Veoma je umiljata i voli se maziti. Voli biti u našem društvu, igrati se i spavati pored nas ili na svom krevetiću.
Posebno je vezana za žensku osobu u našoj kući i prema njoj pokazuje nešto veću privrženost.
S druge strane, mirna kućna maca može se veoma brzo pretvoriti u malog avanturistu čim izađe napolje.
Pored druženja s drugim mačkama, voli i svoje igračke. Među zanimljivijima je ribica koja proizvodi neobičan zvuk kada je Čaki udara šapama.
A što se hrane tiče – nije pretjerano izbirljiva. Jede gotovo sve što joj ponudimo, mada ipak najviše voli hranu namijenjenu mačkama.
Kako je Maki postala Čaki?
Čakijevo ime ima svoju malu priču.
Nismo sjeli i dugo razmišljali kako ćemo je nazvati. U početku smo je zvali Maki.
Kako smo joj svakodnevno tepali i dozivali je različitim nadimcima, „Maki“ je vremenom počelo prelaziti u „Čaki“.
Novi nadimak se toliko udomaćio da je na kraju potpuno zamijenio prvobitno ime.
I tako smo dobili Čakija.
Ovo je tek početak
Čaki je još uvijek mlada i svakodnevno otkrivamo nešto novo o njenom karakteru.
Upravo zato je nastao ovaj blog.
Želimo zabilježiti njeno odrastanje, smiješne trenutke, nestašluke i male svakodnevne avanture, ali istovremeno podijeliti ono što kroz život s njom naučimo o mačkama.
Možda će neko naše iskustvo pomoći i drugom vlasniku mačke, a možda će neke priče jednostavno nasmijati ljude koji znaju kako izgleda dijeliti dom s jednim malim krznenim avanturistom.
U svakom slučaju, Čakijeva priča tek počinje. 🐾
